Уводник

Све боје Српске мисли

Мисао је најважнији градивни елемент људског искуства. Мисао, ум и свест – ето тројства, филозовског, људског, генијалног.

Свесни смо да мислима оплемењујемо људско постојање, мисао је у нама, око нас, са нама и свеједно да ли мисао заварава или не, чини нас људским бићима. Неухватљивост мисли морамо поштовати! Достојевски је записао да је права уметност сажети мисао у тачку. Уметници, писци, песници свој живот посвећују великој борби с мислима склапајући их у речи и реченице, у дела, у борби с мислима и настаје уметност. Усудити се и склопити мисао у часопис па заокупити читаочеву пажњу том мишљу и оплеменити га притом – велика је идеја. Захвална сам на оствареној идеји и на оствареном труду.

Данас се помоћу вештачке интелигенције пишу романи, поезија, на анонимним конкурсима компјутери освајају награде за најбоља дела. Недавно је вештачка мисао победила на конкурсу за најбољу хорор причу. Часопис Српска мисао творе живи аутори и то најбољи међу нама.

Да бисте дошли до других морате кренути од себе тако да је назив часописа Српска мисао логичан, српска мисао је поткатегорија универзалне, опште… Српска мисао неминовно боји наш простор, праидеја је и посебна је и необична и обична, пламена и увек нова, српска мисао нам нуди све своје боје.

Снага мисли је огромна, немерљива, креативна је, али и опасна. Мисли не подлежу царини али због њих човек може имати неугодности. Претресите онога који мисли, мисао нећете наћи, а опет мисао је ту, свуда и нигде. Мисао је најдарежљивија на свету јер је свако има у изобиљу, или бар тако верује, и свако је поносан на своје мисли, мудрост одлучује како ћемо је употребити, да ли ћемо нашој мисли дати крила или ћемо пристати да нам скрајнута од страха негде тавори, мисао само не сме да нестане, да утихне и издахне.

Желимо да кроз часопис покажемо нашу заједничку судбину и ауторе појединце који умеју ту судбину да покажу и прикажу кроз снагу сопствене мисли.

За велике мисли мора се бити идеалист и ерудита, што ће наши читаоци најтачније оценити јер се до дубоке мисли треба уздићи и стићи, вели народна пословица. Мисао је наш проводник ка другоме, ка већем, ка универзуму. Квалитетна мисао нам осмишљава постојаност. Док мислиш, мисао је бесконачна, кад је уобличиш у дело требало би да је коначна, али ако се над оствареним делом опет замислиш, онда је жеља нас уредника часописа услишена. Ниче је записао: „Најтише речи доносе буру, мисли које долазе нечујног корака управљају светом.“

Српска мисао жели да се негује за добробит, за раст, за уметност, за цео свет. Слободна мисао, којој тежимо, оплемењује и обасјава свако биће јер човекова душа тражи чисту мисао и храбру мисао, ону која је и светионик и уточиште.

Кажу да је мислити лако а да је радити већ теже. Ипак, радити следећи своју замисао јесте најтежа ствар на свету.

Мислите ли да можете – или мислите да не можете – у праву сте! Мисли се не броје, прва мисао може да буде и најлепша и најбоља, али и погрешна. Због тога овај часопис и желимо да ставимо под читалачку лупу.

Новине Српска мисао излазиле су од 25. јануара 1907. до децембра 1908. и у периоду мај-јун 1910. године.

Душица Милановић

Оставите коментар