Није случајно што, супротно од својих претходника који су носили крзнене и сатенске плаштове, садашњи, могуће и последњи, Понтифекс Максимус бира једноставну и дискретну одећу, не иде на годишњи одмор и носи пекторални крст од гвожђа а не од злата, са мотивом да се у што скоријој будућности уведе нова духовна агенда која ће спасти човечанство

Пише Марко Крстић*

Да ли је глобална пандемија корона вируса крај света каквог га сада познајемо? Многи сматрају да јесте. Крај светских економија. Националних економија и влада. Крах здравствених система и социјалних фондова.

Недавно је Волстрит забележио свој најгори дан још од „Црног понедељка” 1987. године, а како ствари стоје, кад вирушчина прође, а дебото проћи ће, упоређиваћемо 2008. годину са овом и вероватно доћи до логичког закључка да криза из 2008. и није била баш толико погубна како се тада чинило.

Или ако јесте, није имала тако велике и значајне последице као ова. У моменту док пишем овај текст, и док се лекари и медицинске сестре широм света боре за сваки живот, експерти и банкарски магови, било да су у карантину у неком рисорту или не, увелико најављују наступајућу економску кризу, озбиљнију од 2008, упркос уверавањима да ће Светска банка промптно реаговати у договору са највећим светским економијама. Исто тако, многи упозоравају да је – поред европске неодговорности и неозбиљности грађана у разумевању самоизолације и солидарности са другима, пример Италије, па и Србије – пандемија страха прилично допринела ширењу и продубљивању коронске пандемије. Живимо свеопшту параноју, заплашени, застрашени, у обистињеном орвеловском свету који се доскора чинио само као израз врхунске књижевности.