Време је за генерације које ће, уз нешто виталног егоизма и не мање виталног цинизма, научити да воле и поштују себе, да разумеју сопствене интересе и циљеве. Да бисмо поново уместо самосажаљења и њеног непријатног пратиоца, самопорицања, били “кадри стићи и утећи, и на страшном месту постојати”, како грми десетерац, ја бих додао и у добру се са осмехом опустити.